Предмет рада јесте машинско и перцепцијско препознавање језичког порекла. Спроведене су две студије за процену способности лаичких слушалаца и најсавременијег машинског приступа за идентификацију словенског Л1 из делексикализованих говорних узорака. У првој студији учествовало је 228 изворних говорника четири словенска језика (бугарски, чешки, пољски и руски). Треба рећи да говорници нису прошли никакву претходну обуку из словенске филологије, фонетике, лингвистике или форензичких наука. Њихов задатак је био да идентификују лингвистичко порекло говорника у ситуацији када су изложени ограниченим фонетским знацима. Стимулуси су се састојали од бесмислених логатома за контролу лексичке информације. Друга студија је користила машинску идентификацију говорног језика, засновану на два различита приступа: (1) формантној структури фонетског сигнала и (2) неуронској мрежи и векторској репрезентацији говорних узорака. Подаци су показали да су словенски изворни говорници, чак и када су изложени ограниченим слушним знацима, у стању да идентификују Л1 говорнике. Занимљиво је да је у контексту бугарског језика метод идентификације заснован на машинама био бољи од лаичких слушалаца. Резултати експеримената дају увид у предности хибридних приступа у истраживањима везаним за ЛАДО (Анализа језика за одређивање порекла). Штавише, резултати овог поређења могу допринети дебати о учешћу изворних говорника у поступцима идентификације Л1 за блиско сродне језике.
Šis kūrinys yra platinamas pagal Kūrybinių bendrijų Priskyrimas 4.0 tarptautinę licenciją.